Промоција
СРБИЈА ЗЕМЉА СПОРТА
Србија одувек важи за земљу спорта, а без икакве дилеме - фудбал је убедљиво најпопуларнији и најмасовнији. Срби су, такође, познати и признати као одлични домаћини и организатори многих међународних спортских приредби. Захваљујући универзалним и огромним потенцијалима, у Србији је створена плејада способних и искусних људи, који су као добри домаћини, организовали многа првенства по највишим светским стандардима.
Традиционална гостољубивост и отвореност Срба пренета је и на организацију важних спортских догађаја. Србија, са својом престоницом Београдом, често је била домаћин не само спортистима, већ и светским познатим именима из науке, културе, политике и других области живота...
Један од првих значајнијих догађаја, који је Србија организовала и који јој је широм отворио врата доласку страних спортиста, било је Европско првенство за кошаркаше 1961. године. После кошарке, ређала су се и друга такмичења - Европско првенство за атлетичаре (1962), Светско првенство за рукометашице (1973), Првенство Европе за одбојкаше (1975), Светско првенство у ватерполу и пливању (1973), Светско првенство у кајаку и кануу (1971, 1975, 1978, 1982, 1987), Првенство Европе у фудбалу (1976), првенство Европе у кошарци (2005), ватерполу (2006), боксу (1978), стоном тенису, као и надметања у многим другим екипним и појединачним спортовима. Искусни и способни кадрови из Србије били су међу главним организаторима и када су се дешавали велики догађаји на просторима бивше Југославије: Светско првенство у кошарци у Љубљани (1970), Зимске Олимпијске игре у Сарајеву (1984), Универзијада у Хрватској (1987)...
Из таквог потенцијала и искуства изникли су и многи појединци који су касније били значајни фактори у међународним спортским асоцијацијама. Борислав Станковић је скоро три деценије био генерални секретар ФИБА, Михајло Андрејевић је био потпредседник ФИФА, Милан Ерцеган је годинама био први човек светског рвања (ФИЛА), док је Часлав Вељић деценијама био на функцији генералног секретара светске кану и кајакашке федерације (ИЦФ) и њен доживотни почасни члан. Александар Боричић је потпредседник европске и светске одбојкашке федерације (ФИВБ).
Србија је из толиког опуса дала и многа позната и значајна имена стручњака и спортиста. Међу њима су се истицали кошаркашки тренерски великани Александар Николић и Ранко Жеравица, ватерполо стручњак Влахо Орлић, рвачка легенда Љубомир-Геџа Ивановић, фудбалски тренер Бора Милутиновић и многи други. Више српских спортиста пронели су славу Југославије и Србије широм света: атлетичари Иван Губијан и Фрањо Михалић, кошаркаши Радивој Кораћ, Драган Кићановић и Владе Дивац, фудбалери Драгослав Шекуларац, Милутин Шошкић и Драган Џајић, ватерполисти Зоран Јанковић, Мирко Сандић и Игор Милановић, одбојкаши браћа Владимир и Никола Грбић, олимпијски победници стрелци Јасна Шекарић, Александра Ивошев и Горан Максимовић...
Србија и Београд су свету подарили и многе научнике, књижевнике и уметнике. Књижевник Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност (за роман "На Дрини ћуприја"), сјајан је био и Милош Црњански, затим виолиниста Стефан Миленковић и пијанисткиње, сестре Лидија и Сања Бизјак. Сликари Паја Јовановић, Урош Предић и Влада Величковић признати су у целом светуа, наравно и надалеко чувени режисер Емир Кустурица...
Срби су посебно поносни на великане из реде науке: Никола Тесла, Милутин Миланковић, Михајло Пупин и Милева Марић - занавек су задужили човечанство својим далекосежним научним достигнућима...
Република Србија
Површинa: 88.361 км² (113.)Становништво: 9.396.411 (попис 2002)
Густина: 115/км²
Вода: 0,13 %
Валута: динар (РСД)
Временска зона: УТЦ +1, +2 (ЦЕТ, ЦЕСТ)
Главни град: Београд - 1.576.124 становника (44°48′Н 20°28′Е)
Службени језик: српски
Интернет домен: рс
Позивни број: +381
Историја: оснивање Србије око 850, проглашење краљевине 1217, Први српски устанак 15. фебруар 1804, Први српски устав 15. фебруар 1835, Међународно признање 13. јул 1878, Оснивање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембар 1918...
